Magnezijum učestvuje u mnogim procesima u organizmu koji su važni za život. Kao prirodna protivteža kalcijuma, magnezijum učestvuje u regulaciji funkcije srca i krvnih sudova. Dok je kalcijum odgovoran za nadražaj srčanog mišića, magnezijum se brine za njegovo opuštanje. Zato nedostatak magnezijuma može biti i jedan od faktora rizika za nastanak srčanih aritmija.

Magnezijum zajedno s mineralima kao što su natrijum, kalijum i kalcijum doprinosi i tome da se nervni impulsi nesmetano prenose. Stoga ne čudi da postoji povezanost između nedostatka magnezijuma i srčane aritmije. Antiaritmogeni efekat magnezijuma ogleda se u održavanju normalnog srčanog ritma usled stabilizacije ćelijske membrane srčanih ćelija, antagonizma sa kalcijumom, povećanja nivoa energije i poboljšanja korišćenja kiseonika u srčanim ćelijama. Posledice deficita magnezijuma mogu biti funkcionalne smetnje kao što je srčana aritmija koja se može manifestovati kao ubrzan rad srca (tahikardija), preskakanje srca ili kao kompletno nepravilan ritam srca (treperenje srca).

Magnezijum doprinosi opuštanju mišića krvnih sudova, pa se pokazalo da kontinuirano uzimanje magnezijuma može doprineti smanjenju kako sistolnog, tako i dijastolnog krvnog pritiska . Redovan unos adekvatne količine magnezijuma važan je za pacijente s visokim krvnim pritiskom i zato što oni često uzimaju lekove poput diuretika koji mogu imati za posledicu povećano izlučivanje magnezijuma i na taj način dovesti do njegovog nedostatka.